Мика Антић - Аутобиографија (Белешка аутора)
Рођен сам 1932. године у северном Банату, у селу Мокрину, гдје сам ишао у основној школи. У гимназију сам ишао у Кикинди и Панчеву, студирао у Београду. Живим у Новом Саду. То је чиста моја биографија. У ствари, ја свима кажем да праву биографију, онакву какву бих желео, још немам, поред оних књига које сам написао, слике коју сам излагао, филмова које сам снимио, драмских текстова, репортажа у новинама ... Сваког јутра желим да почнем једну одличну биографију, која би послужила, ако никоме другом, бар дјеци у школи, јер они, нажалост, морају учити и живот писца.Ја бих био најгори дјак, јер нисам ни научио ни свог живота. Радио сам свашта. Био зидарски помоћник, физички радник у пивари, кубикаш на пристаништу, морнар, позоришни редитељ, водио се водоводом и канализацијом, радио компресорима, обрађивао дрво, умем да направим кров, глумио сам у једном луткарском позоришту, чак и правио пуцачке, водио телевизијске емисије, био конферансије ...Имам и неке награде и признања. Две "невенове". Једну за животно дело у поезији за децу. "Горанову награду". "Награду Стеријиног позоришта". "Златна арену за филмски сценарио". "Награда ослобођења Војводине". "Седмојулску награду Србије". Носилац сам ордена заслуга за народ. Неко од свега тога може писати безброј странака. Рецимо: уређивао листу "Ритам", или уредио Змајев "Невен" ...Највише бих волео да сами измислите моје биографије. Онда ћу имати много различитих живота и бити најживљи међу живима. Остало, што није за најаву писца, него за шапутање, рекао сам у песми "Ин мемориам". Ја у свим осталим својим песмама.
Мирослав Мика Антић
Рођен сам 1932. године у северном Банату, у селу Мокрину, гдје сам ишао у основној школи. У гимназију сам ишао у Кикинди и Панчеву, студирао у Београду. Живим у Новом Саду. То је чиста моја биографија. У ствари, ја свима кажем да праву биографију, онакву какву бих желео, још немам, поред оних књига које сам написао, слике коју сам излагао, филмова које сам снимио, драмских текстова, репортажа у новинама ... Сваког јутра желим да почнем једну одличну биографију, која би послужила, ако никоме другом, бар дјеци у школи, јер они, нажалост, морају учити и живот писца.Ја бих био најгори дјак, јер нисам ни научио ни свог живота. Радио сам свашта. Био зидарски помоћник, физички радник у пивари, кубикаш на пристаништу, морнар, позоришни редитељ, водио се водоводом и канализацијом, радио компресорима, обрађивао дрво, умем да направим кров, глумио сам у једном луткарском позоришту, чак и правио пуцачке, водио телевизијске емисије, био конферансије ...Имам и неке награде и признања. Две "невенове". Једну за животно дело у поезији за децу. "Горанову награду". "Награду Стеријиног позоришта". "Златна арену за филмски сценарио". "Награда ослобођења Војводине". "Седмојулску награду Србије". Носилац сам ордена заслуга за народ. Неко од свега тога може писати безброј странака. Рецимо: уређивао листу "Ритам", или уредио Змајев "Невен" ...Највише бих волео да сами измислите моје биографије. Онда ћу имати много различитих живота и бити најживљи међу живима. Остало, што није за најаву писца, него за шапутање, рекао сам у песми "Ин мемориам". Ја у свим осталим својим песмама.Мирослав Мика Антић
Нема коментара:
Постави коментар